Proizvodi

Rasadnik proizvodi voćne sadnice na generativnim i vegetativnim podlogama. Najviše je zastupljena proizvodnja jabučastog voća na vegetativnim podlogama koje se razmnožavaju nagrtanjem.

Vegetativne podloge su slabije bujnosti pa se voćne vrste na tim podlogama mogu saditi u gušćoj sadnji.

Vegetativna podloga za krušku je dunja Ba-29, provansalska dunja kao i dunja MA.

Vegetativna podloga za trešnju je colt. Trešnje na ovoj podlozi su slabije bujnosti-nižeg rasta, te je stoga lakša berba, rezidba i zaštita.

Najraširenije vegetativne podloge su podloge za jabuke. Imamo razne vrste sorti jabuka na različitim vegetativnim podlogama. U proizvodnji su najraširenije sledeće vegetativne podloge:

MIX- to je podloga za jabuku najslabije bujnosti. Sorte kalemljene na ovoj podlozi sade se na plodnijim zemljištima na rastojanju od 0,5 do 1m. Lakša je berba, rezidba, zaštita, a plodovi su krupniji i obojeniji. Na ovoj podlozi obavezni su stubovi i žica.

M26 je nešto bujnija podloga ali spada u isto slabo bujne podloge.

M106 je podloga srednje bujnosti. Sorte okalemljene na ovoj podlozi mogu se saditi bez naslona. Na nju kalemimo slabo do srednje bujne podloge. Pogodna je za sva zemljišta.

Imamo i sorte jabuka na bujnijim vegetativnim podlogama.

M111 je nešto bujnija od M106 i uglavom se koristi na peskovitom zemljištu.

A2 je švedska podloga. Na nju kalemimo sorte slabije i srednje bujnosti. Sorte kalemljene na ovoj podlozi koriste se isključivo na peskovitom zemljištu, posebno na pesku slabijeg kvaliteta, pošto se dobro ukorenjuju i žile idu na veću dubinu, pa bolje podnose sušu.

Napominjemo – izbor sorte i podloge isključivo zavisi od tipa zemljišta . Pre podizanja zasada obavezno izvršiti hemijsku analizu zemljišta.

Na svim potencijalnim voćnjacima savetujemo da pre sadnje voćnjaka obavezno konsultujete agronome voćare, stručne institucije, poljoprivredne stanice. Naš rasadnik takođe Vam može dati stručne savete oko podizanja voćnih zasada.